đurđevdan!

Napisal/-a **Courage™** Pe mar 12, 2004 10:16 am

Bush Doctor je napisal/-a:Vem da je ljudska pesem ampk jo vecina pozna zarad Belih gumbov! A ni tko?

Ja, večina slovencev

V bistvu je pa ĐURĐEVDAN v pravem pomenu besede 6. maja

Napisal/-a **Daco** Pe mar 12, 2004 10:24 am

No ce vam je ze tok znan ta "Đurđevdan" naj vas se mal izobrazim, da boste vedli o cem se gre... upam da nebo kdo hud name

ops:

SVETI VELIKOMUČENIK GEORGIJE - ĐURĐEVDAN

Sveti Đorđe je rođen u maloj Aziji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Kao dete je ostao bez oca i sa majkom se preselio u Palestinu. Kada je odrastao, car Dioklecijan ga je postavio za vojnog zapovednika, a kasnije i za vojvodu. Za vreme ovog cara organizovan je najveći progon hrišćana, deseti po redu. Đorđu je ovo teško palo i na jednom saboru je govorio protiv ovakvog odnosa prema hrišćanima. Tom prilikom priznao je caru da je i sam hrišćanin, a car je na to naredio da ga stave na muke. Mnogi koji su gledali njegovu snagu i postojanost prilikom mučenja prešli su u Hrišćanstvo. Na savet nekih dvorana, car je tražio od Đorđa da se pokloni pred kipom boga Apolona da bi mu poštedeo život. Silan svet se skupio u hramu da vidi kako će Đorđe da se odrekne Hrišćanstva. On je prišao statui Apolona i prekrstio je, našta se statua srušila, a sa njom i sve druge statue u hramu. Videvši to Dioklecijanova žena Aleksandra viknula je: "I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu." Dioklecijan je naredio da se i Đorđe i Aleksandra odvedu na gubilište. Bilo je to 290. godine, 23. aprila po starom kalendaru ili 6. maja po novom. Prema zaveštenju telo velikomučenika preneto je u Lidiju, a na njegovom grobu kasnije je napravljena crkva.

Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, kako kopljem ubija aždaju. Malo dalje od njega stoji jedna ženska prilika u gospodskom odelu. Smatra se da aždaja koju ubija svetac simbolizuje mnogoboštvo. Žena koja je na ikoni je carica Aleksandra i ona, kako se veruje, predstavlja mladu hrišćansku crkvu. Sveti Đorđe se predstavlja i na drugi način, bez konja, u stojećem stavu i sa kopljem ili mačem. U našem narodu se ovakva predstava zove Đurđic.

Kult svetog Đorđa prihvatili su najpre viši slojevi srednjevekovnog društva. Za svog zaštitnika uzimali su ga viteški redovi i neki gradovi, da bi se brzo proširio i u narodu i postao rasprostranjen u celoj Evropi. Narod ovog svetitelja ubraja u zaštitnike, od onih koje su ljudi u nevolji prizivali. Veruje se da sveti Đorđe voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne. Pojavljuje se u obliku mladog viteza na konju, a naročito rado pomaže onima koji slave njegov dan. Na ovakve primere nailazimo u mnogim narodnim pričama i pesmama. Tako u pesmi "Ko krsno ime služi onom i pomaže" govori se o vojvodi Todoru koji je svoju slavu Đurđevdan slavio u zatvoru. Svetac je njegovo požrtvovanje nagradio tako što ga je oslobodio otvorivši devetoro zaključanih vrata da bi Todor mogao da izađe na slobodu.